Ја дочекуваме португалската актерка Марија До Сеу Гера,
Како олицетворение на поругалската театарска револуција на модерните времиња,
Бидејќи нејзиниот живот во уметноста е симбол на Една интимна одисеја
Која сега и овде ќе биде крунисана со
единственото признание во духовната меморија на Европа
Во кое уметничката индивидуалност се запишува во
Трезорите на Бескарајното време и поистоветува
Со континентот Европа, како Лулка на светот.
Драга Мариа до Сеу Гера
Во таа Лулка на светот Вие го сонувате португалскиот сон
Низ стиховите на Фернандо Песоа
Ó mar salgado, quanto do teu sal
São lágrimas de Portugal!
„О Бескрајно солено море,
дали сета твоја сол не е создадена од солзите на Португалија“
Оваа вечер на бреговите на Преспанското езеро
Ќе се соединат солзите на Португалија и
Солзите на Македонија
Бидејќи токму Вашата уметничка револуција
Ќе покаже една стара историска вистина
Што ја знаат сите на овој божји свет:
Португалците го освоија светот
Со сите нивни морепловци по вода,
А Македонците го освоија светот по земја,
Затоа во солзите на Песоа
Го препознаваме македонскиот дел од солзите
Бидејќи и нас, од пред две до три илјади години
Сеуште не пренесуваат жедни преку вода.
Според Роман Јакобсон, Фернандо Песоа
Заедно со Џојс, Пикасо, Брак, Стравински,
Хлебников и Корбизије
Му дадоа нов лик на Светот
А Вие со Вашата театарска револуција
Му дадовте нов лик на португалскиот театар
Вечервасведоци на Вашето прогласување
Се сите големи имиња на португалскиот уметнички збор
Почнувајќи од 16 век и Жил Винсенте,
Антонио Риберо Шијадо и Лиуш Камоеш,
Што ја споменува Македонија во неговите Луизијади
И во макдонско-португалската феноменологија на солзите
Ќе влезе податокот дека токму во овој град Ресен
Камоеш е преведуван на португалски од
Нашиот поет Кемал Комина
Во знак на архивите на уметничката бесмртност
Што Вие ја пренесовте на сцените на Европа и светот
Во Вашите неповторливи театарски креации
Од основањето на Театарот Барака во Лисбон
Од Молиер и Шекспир
До Дарио Фо и Брехт,
Бидејќи не можат да се добројат
Вашите изведби на Штиците што живот значат
И на филмското платно
Вие живеевте 1000 животи и
1001 живот се случува оваа ноќ
На Актерот на Европа во Преспа
И во името на сета меѓународна асемблеа
Ви се обраќам слично на зборовите на
Министерката за култура на Португалија Граса Фонсека
Добредојдовте Марија До Сеу Гера во Македонија
Бидејќи вечерва ќе го прославуваме
Вашиот 1001 живот со Вашето крунисување
За Актерка на Европа 2019
Вечерва, пред самиот чин на прогласувањето
Има една интимна историја
Што ќе биде раскажана меѓу нас
За првпат го слушнав Вашето име
Од Аугусто Боал
Што лично го запознав во Париз
И во времето додека се веруваше во илузиите дека
Ангажираниот театар ќе ја промени
Историската слика на Европа
И во неговиот Theatre de L’Oprime
Кајшто се играше мојата драма
„Последниот маж, последнат жена“
Го применив неговиот славен
Интернациионален метод на театротерапија наречен:
„Виножито на желбите“
И во тоа виножито на желбите
Посакав еден ден да дојдете во Македонија
И тоа се случи низ три настани:
Во 2004 година, големиот португалски поет
Васко Граса Моура го доби Златниот Венец
На Струшките вечери на поезијата,
А Вие лани ја добивте наградата со неговото име;
Во 2008 година Мануел де Оливеира
Ја доби Светската награда за хуманизам во Охрид
А Вие игравте во неговите филмови
И виножитото на желбите на
Нашиот заеднички пријател Аугусто Боал
Се оствари: Денес 6 јули 2019 година
Ве прогласуваме за Актерка на Европа
Со стиховите на бесмртната дама на
Португалската поезија Софија де Мело Брејнер:
Светлината танцуваше околу твоите чекори
Далеку од празниот очај, несигурноста и тајните
Ги држеа прстите на судбината
Бидејќи таа што нам само
Хаос и оплакување ни носи
Тебе ти ја одреди вистинската хармонија
Во твојот толку возвижен и апсолутен пат.
Esta noite nas margens do Lago Prespa
Damos as boas vindas à Actriz Portuguesa Maria do Céu Guerra
Como personificação da revolução que se operou no Teatro dos nossos Tempos
Porque a sua vida na Arte é símbolo de uma íntima odisseia
Que hoje e aqui será coroada com um reconhecimento único da memória espiritual da Europa
Em cuja individualidade artística estão impressos
Os tesouros dos tempos imemoriais e identificados com o continente Europeu como berço
do mundo.
Querida Maria do Céu Guerra
Neste berço do mundo tu sonhaste o sonho português.
Através dos versos de Fernando Pessoa
“Ó mar salgado, quanto do teu sal
São lágrimas de Portugal!”
Esta noite nas margens do Lago Prespa
Unimos as lágrimas de Portugal
E as lágrimas da Macedónia
Porque a vossa revolução artística
Mostra-nos uma antiga verdade histórica
Que cada um de nós neste divino mundo conhece:
É que se os Portugueses conquistaram o mundo
Com os seus marinheiros a cruzarem o mar,
Os Macedónios conquistaram o Mundo por Terra
Por isso nas lágrimas de Pessoa
Nós reconhecemos parte das lágrimas Macedónias.
De acordo com Roman Jakobson, através dos últimos dois ou três mil anos
foram sempre os artistas que deram novas faces ao mundo.
E assim Maria do Céu com o seu Teatro Cidadão na Barraca ,
a sua persistente independência
e a sua apaixonada defesa, com Hélder Costa, da democratização do Teatro,
Tem trabalhado para a nova face do Teatro Português.
Esta noite são testemunhas desta Proclamação
Os grandes nomes da palavra portuguesa
Começando no século XVI com Gil Vicente, cuja interpretação renovou , Chiado e Camões,
que nos seus Lusíadas mencionou a Macedónia,
Até Pessoa, Eça , Saramago, Boal, Nascimento Rosa
E tantos outros poetas que ela fez subir a cena no seu país e pelo mundo.
E nesta fenomenologia de lágrimas Macedónias e Portuguesas
Se inscreve que aqui mesmo, nesta cidade de Resen,
Camões foi pela primeira vez traduzido para Macedónio
Pelo nosso poeta Kemal Komina.
O que o publico viu em cena de Maria do Céu Guerra, nas suas irrepetíveis criações de
Sófocles a Brecht ,
a Gil Vicente , a Tchekov, a Dário Fo, a Goldoni,
de Bernard Shaw a Fassbinder, de Lorca a Samuel Beckett, de Ionesco a Woody Allen
e ainda nas suas participações no Cinema,
atesta as suas mil vidas .
Nesta noite com a atribuição do Prémio Actor da Europa
em Prespa , na Macedónia,
elas aumentaram o seu numero para mil e uma.
E eu ao lado de uma assembleia internacional e reflectindo as palavras de Graça Fonseca,
Ministra da Cultura de Portugal,
Dou -lhe as Boas Vindas à Macedónia
Por celebrarmos com ela , nesta noite,
A sua milésima primeira vida
Coroando-a
Como Actriz da Europa 2019.
Mas ainda hoje, antes do acto de Proclamação,
Quero contar entre nós uma história íntima:
A primeira vez que ouvi o seu nome foi na voz de Augusto Boal
Que encontrei pessoalmente em Paris,
Quando era suposto nos sonhos do tempo que o teatro engajado
Poderia mudar a imagem histórica da Europa,
E enquanto no seu Teatro do Oprimido era representada a minha obra
“O último homem, a última mulher”
Com ele pratiquei o seu glorioso “Arco-íris do Desejo”
Apresentado no Congresso Internacional de Teatro e Terapia
E nesse Arco-Íris eu desejei voltar um dia à Macedónia e ajudar a transformá-la.
E o meu desejo cumpriu-se em três momentos diferentes :
Primeiro em 2004 com o grande Poeta Português Vasco Graça Moura
A receber das nossas mãos a Coroa de Ouro das Noites de Poesia de Struga,
Depois em 2008 com Manuel de Oliveira
A receber o Prémio Mundial do Humanismo em Ohrid.
E o Arco- Iris dos Desejos do nosso amigo comum Augusto Boal
É agora outra vez realidade.
E com os versos da Imortal Sophia de Mello Breyner
Dedicados a Alexandre da Macedónia
…
A luz bailava em roda dos teus passos
E a ardente palidez da tua divindade
Ergueu-se na pureza dos espaços.
Estreitamente os teus dedos
Para lá das vagas ânsias, incertezas e segredos
Prendiam os dedos da sorte.
E o destino que em nós é caos e luto,
Era em ti verdade e harmonia
Caminho puro e absoluto”
Hoje 06 de Julho,
Proclamamos-te aqui nas margens do Lago Prespa, na Macedónia
sob o signo da Eternidade da Arte
Absoluta
Actriz da Europa 2019.
JORDAN PLEVNES
06 de Julho 2019
No Lago de Prespa na Macedónia